Naslovi na temu žena vozača uglavnom se bave poređenjem umeća sa kolegama na drumu,  i tu počinje svojevrstan “rat” za čijeg pobednika ne postoje izgledi i koji se, gotovo bez izuzetka, prenosi na teren rodne ravnopravnosti. Ono što je dobra strana ovog “sukoba” jeste da su se iskristalisale činjenice koje objašnjavaju profil prosečnog vozača ženskog pola.

Šta kaže statistika

Upoređujujući podatke velikog broja studija o rodnoj ravnopravnosti u oblasti saobraćaja može se izvući zaključak da su skoro dve trećine vozača sa B kategorijom muškarci, a procent žena sa D i E kategorijom u velikom zaostatku o odnosu na kolege.

Velika je razlika i u procentu koji se odnosi na vlasništvo nad automobilima u kome dominiraju muški posednici. Žene se, u preko 95 procenata opredeljuju za polaganje za B kategoriju. a razlog za to je i malo učešće dama u poslovima za koje se traže druge kategorije. Ovo znači da žene na automobil i vožnju gledaju uglavnom kao na potrebu koja će im olakšati, ili unaprediti kvalitet obavljanja drugih poslova i životnih aktivnosti uopše.

Ono s čim se muškarci vozači moraju složiti jeste da  su žene oprezniji vozači, a u prilog tome govori i procent i struktura učešća žena u saobraćajnim nezgodama. Ne zanemarivši činjenicu da u saobraćaju ima manje žena učesnika, pogled na statitiku koja se tiče nezgoda govori o tome da su muškarci u daleko većem broju i vinovnici, na žalost i žrtve nesreća na putevima.

Podaci govore da je svaka 14-ta žrtva saobraćajnih nezgoda ženskog pola, a da žene u većem broju stradaju na mestu suvozača nego za volanom. Žene su i obazrivije i sporije na putevima, skoncentrisanije na vožnju i saobraćajnu signalizaciju, a u daleko manjem procentu su pod uticajem alkohola ili narkotika od njihovih kolega.

Ono što je činjenica jeste i da u manjem procentu polažu vozački ispit iz prvog puta, i da im treba više vremena za usvajanje znanja, kao i ovladavanje veštinom upravljanja vozilom.

Odlučila sam da polažem vozački

Razlika u motivima za polaganje vozačkog ispita između muškraca i žena određena je i karakteristikama polova, ali i kasnije, u velikom procentu, opredeljuje način ponašanja u saobraćaju. Prve igračke koje će dobiti dečaci su vozila i to se nastavlja tokom detinjstva što uzrokuje i njihov odnos prema vožnji, pa je polaganje za B kategoriju nešto kao vrsta obaveznog obrazovanja.

Za razliku od njih, devojčice dobijaju igračke kao aksesoar u lutkarskom okruženju i za njih je automobil stvar statusa, a sazrevanjem postaje dodatna potreba u sklopu životnih aktivnosti. Dok su teme automobila i vožnje gotovo redovne u adolescentskim druženjima dečaka, za devojčice se priča o automobilima uglavnom ima estetsku i statusnu konotaciju.

Proces ovladavanja veštinom upravljanja vozilom je mnogo lakši pripadnicima muškog pola budući da su i psihološki pripremljeniji načinom  odrastanja i formiranja ličnosti, dok je kod devojaka prisutan strah od nepoznatog, što uzrokuje i nesigurnost a time i  tremu zbog koje vrlo često padaju na ispitima iz vožnje.

Teorijski deo polaganja za B kategoriju, po podacima iz auto škola, devojke savladvanju uspešnije, dok je situacija sa ispitima iz vožnje drugačija. Za dečake je polaganje za vozačku dozvolu stvar sazrevanja, dok je za devojke u rangu simboličnog osamostaljivanja, i što je češće – potrebe koju nameću životne okolnosti.

Zbog ovoga se devojke češće odlučuju za polaganje vožnje nakon dvadesete godine, dok je kod muškaraca, u sve većem broju, punoletstvo vezano i za dobijenje vozačke dozvole.

Dama vozač

Iako se žene povode više instiktima u kritičnim situacijama u saobraćaju, činjenica je da ih prirodna opreznost navodi na to da u manjem broju budu vinovnice istih. Smisao za pedantnost i organizaciju koja je dominantnija kod ženskog pola odličan je saveznik ženama vozačima budući da ih upućuje na savesnije poštovanje propisa i pravila.

Takođe, saobraćajna kultura je na mnogo višem nivou kod pripadnica lepšeg pola. Iako se najveći broj žena opredeljuje za B kategoriju,  vozači autobusa, kamiona, građevniskih mašina i slično ističu da nema razlike u profesionalizmu njihovih malobrojnih koleginica.

Ovo i stoga što najveći broj žena na vožnju gleda kao na potrebu, u svakom smislu, dok muškarcima upravljanje motornim vozilima spada u kategoriju životnih zadovoljstava.

I dok je jedna od najvećih zamerki muškaraca vozača sporost dama na putevima, treba imati u vidu i majčinske instike. Naime, žena ne sme sebi dozvoliti da nepažnjom ugrozi nečiji život, budući da je po prirodi majka, zaštitinica koja je predodređena da brine o drugima kao i o sebi, i instiktivno se čuva brzine kojom bi mogla ugroziti živote drugih ljudi.

Malo istine, malo onoga što bi feministkinje nazvale smišljenim činom, u društvu se još uvek vuku recidivi (u nekim oblastima i te kako snažni) da žena treba da bude smerna, povučena, sa lepim manirima, da bira reči sa istom pažnjom kao i frizuru i cipele.

Koliko god pričali o muško ženskim odnosima na nivou društva, žene i u XXI veku moraju da budu zadovoljne time što imaju pravo glasa i pravo da rade. Šta god i kako god da se izmenilo u svesti prosečnog stanovnika još  uvek postoji šablon koji će, sigurno, vremenom iščileti, s tim da će to ići jako sporo i vrlo mučno.

Isto se dešava i kada je u pitanju spavaća soba i seksualni odnosi. Postoje stereotipi koji se hrane predrasudama i nije ni čudo što se sve više priča o razuzdanosti današnjih devojaka koje su navalentne, prve “startuju”, iniciraju seks, ruše tabue..Istine ima, ali šta ako je problem stidljivost sadašnjeg muškarca?

Šta kažu činjenice

Favorizovanje ženskog tela u javnosti koje je krenulo devedesetih prošlog veka i zakotrljalo se kao unosan biznis koji još ne posustaje, kao i nametanje idela lepote nije samo pogubno uticalo na žene koje se žale da ih danas više nego u srednjem veku društvo smatra predmetom. Muškarci su takođe stavljeni u nezgodan položaj jer većina, intimno, sebe pita: da li sam sposoban da zadovoljim baš takvu?

Ovo je dovelo do pojave da muškarci stereotipe o dominaciji odbace kao neprimenljive, a da se istovremeno okrenu nekim drugim stvarima- sportu, društvu, provodu sa prijateljima. Brojna istraživanja objavljuju rezultate u kojima muškarci misle da žene znaju i mogu sve u krevetu i da bi radije sa društvom na pivo nego da se dovijaju kako da spasu sliku dominantnog muškarca.

Činjenice govore i da su većina kupaca u seksi šopovima pripadnice lepšeg pola, različite dobi. Činjenica je i da žene robuju istim stereotipima i da, bez obzira na propagandu, i dalje u krevetu očekuju dominantnog muškarca. Rezultati anketa govore da muškarci za nijansu prednjače u broju nevinih u populaciji od 30-40 godina, a to je podatak koji govori u prilog njohovm odustajanju od uloge osvajača.

Kako prići a da ne pobegne

Savremena žena morala je da se prilagodi situaciji i da razvije čitav niz metoda na temu kako ohrabriti muškarca a da se pri tom ne oseti manje vrednim. Od prilaska radi upoznavanja, do spavaće sobe, žene tvrde da su morale da promišljaju na temu veštine da održe vezu, a da im se ne zalepi etiketa “kučke” koja vodi partnera na svilenom gajtanu.

Poseban problem su seksualni odnosi u kojima, prirodno, oboje očekuju zadovoljstvo. Čula su se neka mišljenja da su igre dominacije “prva pomoć” da se muškarac ne oseti manje vrednim, ali na duge staze i to gubi svoju i draž i efekat.

Deo žena je igricu okrenuo: masturbacija pred očima muškarca odlična je predigra, ali i način da se on oslobodi. Korišćenje vibratora uz podsticanje voajerizma mnogima je pomoglo. Uz ovakvu predigru, iniciranje doziranog razgovora i podsticanje partnera da se posluži vibratorom pre nego što sam krene u akciju, za većinu žena ne predstavlja problem.

Obostrano zadovoljavanje vibratorom, ili nekom drugom seksulanom igračkom iz šopa je tu da “olabavi” razmišljanja muške strane o vrednosti sopstvenog potencijala. Ovo donekle i objašnjava zašto su žene većinski kupci u seksi šopovima, i zašto u prodaji seksualnih igračaka dominiraju vibratori.

Cilj opravdava sredstvo”- držeći se toga, žene današnjeg doba ne boluju toliko od stereotipa već razvijaju sopstvenu kreativnost u borbi protiv medijskog biznisa koji je od njih napravio predmet, a od muškarca pobegulju iz osporavanog, ali ipak, očekivanog dominantnog položaja.

“Dom je tamo gde nam je srce” je stara životna fraza koja se pokazala istinitom na mnogo primera. Bez obzira na to da li živite sami ili delite svoj životni prostor sa porodicom, partnerom ili prijateljima, dom je važan deo našeg identiteta.

Poslednjih godina, prostori u kojima živimo su silom prilika postali i radno mesto, škola, teretana, a ono što je osnovna definicija doma, da bude mesto za opuštanje i oporavak od svih svakodnevnih stresova i obaveza, se pomalo izgubilo. Enterijer prostora u kom živimo najbolje odražava ko smo, koje su naše potrebe, interesovanja, naše vrednosti, a u vremenu u kom živimo kada je život prilično neizvestan, vrlo je važno vratiti mu toplinu i kreirati ga tako da se u njemu uvek dobro osećamo. Evo kako.

kuhinja-prozor

Održavajte dom urednim

Koliko ste puta čuli izreku „Haos u kući – haos u glavi“? Kada se vratimo drevnoj kineskoj umetnosti uređivanja prostora i stvaranja harmonije, početak svega je pospremanje. Oni veruju da svaka prostorija u kući treba da bude povezana jedna sa drugom i tako omogući da pozitivna energija teče kroz kuću.

Svakako, uredan i čist dom čini čuda za našu mentalnu jasnoću i opšte zdravlje. Ormari ili fioke preopterećeni starim stvarima koje više ne nosimo blokiraju tu energiju, pa se odmah bacite na raščišćavanje. Bacite sve nepotrebno, a ono što je tu i što znate da će vam biti potrebno dobro operite i osušite (preporuka: Bosch veš mašine) a zatim vratite nazad.

Ukoliko se teško odvajate od predmeta u kući, probajte jednu vežbu koju primenjuju ljudi širom sveta, a za koju je potrebno samo 10 minuta. Uzmite jednu veliku kesu za smeće, podesite tajmer na 10 minuta da odbrojava unazad, i sa kesom u rukama prelazite celu kuću i ubacujte predmete koji vam više nisu potrebni. Primenjujte ovo svaki dan i posle nedelju dana  ćete već primetiti razliku –  imaćete mnogo manje nereda u svom domu, a samim tim ćete imati mirniji i uredniji um.

Napravite ravnotežu između radnog i mesta za opuštanje

Iako su se mnogi odavno vratili u kancelarije, dobar deo ljudi još uvek radi od kuće, a oni koji rade van nje obično moraju ponešto da završe kod kuće i nakon posla. Najidealnije bi bilo da imamo posebnu prostoriju koja će nam biti kućna kancelarija, tako da samo možemo izaći iz nje kada se radne obaveze završe.

Ali, budući da većina nema luksuz prostorije koja je opredeljena samo za posao, potrebno je separatisati radni deo od dela za odmor. Zato iskoristite raspored nameštaja drugačije. Velike pregradne police, okretanje garniture “leđima” kućnoj kancelariji ili velike saksije sa biljkama mogu biti odličan način za zoniranje životnog prostora i mentalnog odvajanja radnog od prostora za odmor, obedovanje, kuvanje.

Postavite odgovarajuće sobne biljke

Sobne biljke, pored toga što izgledaju prelepo, mogu poboljšati vaše mentalno zdravlje, ali i fizičko, uticati pozitivno na životnu energiju. Kineska tradicija, recimo, vekovima propagira sobne biljke za stvaranje  „žive energije“ u svojim domovima i na radnim mestima. Brojne naučne studije su dokazale da biljke utiču pozitivno na ljude kako fizički, tako i emocionalno i psihički. Biljke pomažu eliminaciju štetnih hemikalija iz vazduha, kao što su one u bojama i lakovima, novim tepisima i pločastom nameštaju, mogu da apsorbuju buku i smanje prašinu, snize krvni pritisak, pomognu koncentraciju, poboljšaju pamćenje, podstiču opuštanje i čine da životni prostor izgleda uredno.

Još jedan odličan način da unesete živost u svoj dom je da odaberete zid na koji ćete postaviti tapete sa cvetovima ili lišćem da biste dobili umirujuće zelenilo i na taj način pojačali efekat dobre energije.

vrata-crvena-i-plava

Mislite o bojama

Boja igra veliku ulogu u tome koliko se opuštamo u našem životnom prostoru. Većina dizajnera enterijera ili onih koji se ozbiljnije bave bojama će vam savetovati da izaberete suptilniju šemu boja ako je cilj relaksacija, kao što su bela, bež, svetlo siva. Svetle boje često čine um aktivnijim, dok intenzivne nijanse crvene i narandžaste zadaju glavobolju i unose nemir. Svetle i mekše nijanse omogućavaju prostoru da diše i da maksimalno iskoristi prirodno svetlo, čije prisustvo se pokazalo kao podizač raspoloženja.

Ako niste sigurni koja je boja prava za vas i koja deluje umirujuće, testirajte uzorke na zidu da biste imali predstavu o efektu koji će izabrana boja imati na svetlo u vašoj sobi. Osvetljenje igra veliku ulogu na kreiranje relaksirajućeg enterijera – toplo, meko osvetljenje će vam pomoći da poboljšate san, dok će vas oni sa plavim nijansama ili jarko belim samo duže držati budnim.

Ovo su bili samo neki od osnovnih saveta kako da svoj dom učinite mestom za život u kom ćete se osećati dobro, relaksirano i srećno na duge staze. Ukoliko i nakon toga budete imali nedoumice kako to da postignete, posavetujte se sa stručnjacima, dizajnerima enterijera, arhitektama ili onima koji svoj život uređuju prema istočnjačkim tradicijama. I ne zaboravite da je prostor u kom živite odlika onoga kako se osećate.