Tag Archive for: automobil

Šta svaki vozač treba da zna o prevozu dece u automobilu

Prevoz dece u automobilu jedna je od najvažnijih odgovornosti svakog vozača, bez obzira na iskustvo, tip vozila ili dužinu puta. Iako mnogi smatraju da sve znaju o pravilima vožnje čim polože B kategorija ispit, istina je da se najveći broj grešaka dešava upravo u situacijama kada se prevoze najmlađi putnici. Deca su najosetljiviji putnici u automobilu i svaki detalj — od izbora sedišta, pravilnog vezivanja, položaja u vozilu, do ponašanja tokom vožnje — može imati presudnu ulogu u sigurnosti. Zato je neophodno da svaki vozač zna šta zakon propisuje, šta praksa pokazuje i kako se pravilnom pripremom može sprečiti veliki broj nezgoda i povreda.

Roditelji i staratelji često misle da su kratke vožnje bezbedne ili da se „neće ništa desiti” ako dete ne sedi pravilno, ali statistika kaže suprotno. Najveći broj povreda dece u saobraćaju dešava se upravo tokom kratkih relacija, u ulicama blizu kuće, na mestima gde se vozi sporo i bez većih gužvi. Upravo zbog toga važno je shvatiti da prevoz dece nije mala obaveza, već jedan od najozbiljnijih zadataka vozača.

Zašto su deca posebno ranjiva u saobraćaju

Dečije telo nije isto kao telo odrasle osobe. Njihova glava je proporcionalno teža u odnosu na telo, vratni mišići slabiji, a kosti mekše i podložnije povredama. To znači da čak i pri manjim brzinama sila koja deluje na njihov organizam može biti opasna, a nekada i fatalna.

U slučaju sudara, telo deteta ne može da apsorbuje udarac kao telo odrasle osobe. Zbog toga je pravilna zaštita — odgovarajuće auto-sedište, pravilno vezivanje i ispravan položaj — apsolutno neophodna. Ne postoji situacija u kojoj je bezbedno držati dete u krilu ili ga ne vezati, čak ni u mestu, čak ni pri najsporijoj vožnji.

Mnoga istraživanja pokazuju da pravilno korišćenje dečijih auto-sedišta smanjuje rizik od povreda i do 80%. Ali ključna reč je — pravilno korišćenje. Greške pri postavljanju sedišta najčešći su problem i često nemaju veze sa cenom sedišta, već sa znanjem vozača.

Zakonske obaveze i preporuke koje vozači moraju poštovati

Zakoni u Srbiji jasno definišu pravila prevoza dece, ali mnogi roditelji ih zanemaruju ili ih ne znaju dovoljno dobro. Deca niža od 135 cm moraju biti u odgovarajućem auto-sedištu ili busteru. Ovaj propis nije proizvoljan — on je zasnovan na bezbednosnim testiranjima koja dokazuju da pojas automobila nije dizajniran za manje putnike.

Sedište mora biti postavljeno tako da dete bude pravilno vezano i zategnuto, bez debelih jakni koje umanjuju efikasnost pojasa. Automobil nikako ne sme da krene dok dete ne bude pravilno osigurano, čak i ako se radi o putu do prodavnice iza ugla.

Zakon dopušta prevoz dece na suvozačkom mestu samo u određenim situacijama i uz obavezno isključivanje vazdušnog jastuka, ali stručnjaci savetuju da deca što duže budu u zadnjem delu automobila. Zadnje sedište je dokazano najsigurnije mesto u slučaju sudara.

Pravilna upotreba auto-sedišta: najvažniji element bezbednosti

Pravilna upotreba sedišta ne znači samo kupiti odgovarajuću opremu, već je koristiti na način koji pruža maksimum zaštite. Najviše grešaka dešava se zbog pogrešne instalacije sedišta u automobilu. Često je pojas labav, sedište nije dobro pričvršćeno, dete nije pravilno postavljeno ili su kaiševi previše široki.

Sedišta za bebe (0–9 kg) treba montirati suprotno od pravca vožnje. Ovaj položaj štiti glavu i vrat pri eventualnom udarcu. Deca bi trebalo da što duže ostanu okrenuta unazad, idealno do uzrasta od tri ili četiri godine, zato što taj položaj smanjuje opterećenje na vratni deo kičme.

Kada dete preraste sedište, prelazi u buster koji podiže nivo sedenja tako da pojas automobila pravilno prelazi preko ključne kosti i karlice, a ne preko vrata i stomaka. Ako dete nije dovoljno visoko, pojas može naneti ozbiljne povrede čak i pri slabijim udarcima.

Kako ponašanje vozača utiče na bezbednost dece

Najbolje auto-sedište na svetu neće pomoći ako vozač praktikuje opasne navike. Nagla kočenja, oštra skretanja, brza vožnja, pa čak i stalna nervoza u vožnji utiču i na fizičku i na emocionalnu sigurnost deteta.

Deca osećaju stres vozača i često ga imitiraju. Ako je vozač smiren, organizovan, strpljiv i siguran, dete uči da je automobil mesto gde postoje pravila i gde se poštuje bezbednost. Ako je detetu dozvoljeno da se otkopča tokom vožnje, da stoji između sedišta ili da se okreće, u njegovoj svesti vožnja gubi strukturu i red, što kasnije utiče i na njegovo ponašanje kada odraste i samo postane vozač.

Vozač mora biti primer. To znači da i odrasli putnici moraju biti vezani — ne zbog zakona, već zato što u slučaju sudara nevezana osoba može povrediti dete svojim telom.

Kvalitet vazduha u automobilu i zdravlje dece

Mnogi zaboravljaju da je i kvalitet vazduha u automobilu važan faktor bezbednosti. Zagađenje vazduha, prašina, ostaci hrane, bakterije i alergeni mogu ozbiljno ugroziti zdravlje dece.

Klima uređaj zahteva redovnu dezinfekciju, a filter kabine treba menjati češće nego što propisuju fabričke preporuke, posebno ako se dete često vozi. Vazduh u zatvorenoj kabini može biti i nekoliko puta zagađeniji od spoljnog, pa pravilno održavanje čini vožnju zdravijom.

Deca često ostavljaju hranu u automobilu, koja može biti izvor bakterija i plesni. Zato je važno redovno čistiti enterijer, posebno sedišta, podove i dečija sedišta koja zadržavaju mnogo nevidljive prljavštine.

Kako pravilno pripremiti dete za vožnju

Bezbednost deteta ne počinje u automobilu, već pre nego što vožnja počne. Dete treba naučiti da u automobilu postoji jasna rutina: ulazimo, sedamo, vezujemo se, ostajemo u sedištu sve dok automobil ne stane i dok vozač ne kaže da je bezbedno izaći.

Ovako se stvara navika koja sprečava opasne situacije, kao što je naglo otvaranje vrata, stajanje tokom vožnje ili okretanje ka vozaču. Važno je detetu objasniti zašto se vezuje, ali takođe i biti dosledan. Ne postoji izuzetak — ni za lepe, ni za ružne dane, ni za kratke relacije.

Kada se dete osvesti da je vožnja nešto što se odvija na poseban način, mnogo je manja verovatnoća da će praviti probleme tokom putovanja.

Najčešće greške koje vozači prave

Vozači često potcene situacije koje izgledaju bezazleno. Najčešće greške uključuju držanje deteta u krilu, vožnju bez sedišta „jer je blizu kuća”, dozvoljavanje detetu da se naginje napred, ostavljanje deteta bez nadzora u vozilu ili uključivanje aktivnog vazdušnog jastuka kada dete sedi napred.

Čak i mala greška može imati velike posledice. Ali dobra vest je da se sve ove greške mogu lako izbeći pravilnom pripremom i doslednošću.

Zaključak

Prevoz dece u automobilu nije lak zadatak, ali je jedan od najvažnijih. Svaki vozač mora da razume da su deca najosetljiviji putnici i da njihova bezbednost zavisi od znanja, pripreme i ponašanja odraslih.

Pravilno sedište, pravilno vezivanje, postupnost, strpljenje i odgovornost najveći su pokloni koje vozač može dati detetu. Bez obzira na to koliko dugo vozimo i šta smo naučili kada smo polagali B kategorija ispit, bezbednost dece zahteva kontinuirano učenje i pridržavanje pravila.

Na kraju, cilj je jednostavan — bezbedno, mirno i sigurno putovanje za najdragocenije putnike koje prevozimo.

 

Sporija sam, ali i savesnija – žene vozači

Naslovi na temu žena vozača uglavnom se bave poređenjem umeća sa kolegama na drumu,  i tu počinje svojevrstan “rat” za čijeg pobednika ne postoje izgledi i koji se, gotovo bez izuzetka, prenosi na teren rodne ravnopravnosti. Ono što je dobra strana ovog “sukoba” jeste da su se iskristalisale činjenice koje objašnjavaju profil prosečnog vozača ženskog pola.

Šta kaže statistika

Upoređujujući podatke velikog broja studija o rodnoj ravnopravnosti u oblasti saobraćaja može se izvući zaključak da su skoro dve trećine vozača sa B kategorijom muškarci, a procent žena sa D i E kategorijom u velikom zaostatku o odnosu na kolege.

Velika je razlika i u procentu koji se odnosi na vlasništvo nad automobilima u kome dominiraju muški posednici. Žene se, u preko 95 procenata opredeljuju za polaganje za B kategoriju. a razlog za to je i malo učešće dama u poslovima za koje se traže druge kategorije. Ovo znači da žene na automobil i vožnju gledaju uglavnom kao na potrebu koja će im olakšati, ili unaprediti kvalitet obavljanja drugih poslova i životnih aktivnosti uopše.

Ono s čim se muškarci vozači moraju složiti jeste da  su žene oprezniji vozači, a u prilog tome govori i procent i struktura učešća žena u saobraćajnim nezgodama. Ne zanemarivši činjenicu da u saobraćaju ima manje žena učesnika, pogled na statitiku koja se tiče nezgoda govori o tome da su muškarci u daleko većem broju i vinovnici, na žalost i žrtve nesreća na putevima.

Podaci govore da je svaka 14-ta žrtva saobraćajnih nezgoda ženskog pola, a da žene u većem broju stradaju na mestu suvozača nego za volanom. Žene su i obazrivije i sporije na putevima, skoncentrisanije na vožnju i saobraćajnu signalizaciju, a u daleko manjem procentu su pod uticajem alkohola ili narkotika od njihovih kolega.

Ono što je činjenica jeste i da u manjem procentu polažu vozački ispit iz prvog puta, i da im treba više vremena za usvajanje znanja, kao i ovladavanje veštinom upravljanja vozilom.

Odlučila sam da polažem vozački

Razlika u motivima za polaganje vozačkog ispita između muškraca i žena određena je i karakteristikama polova, ali i kasnije, u velikom procentu, opredeljuje način ponašanja u saobraćaju. Prve igračke koje će dobiti dečaci su vozila i to se nastavlja tokom detinjstva što uzrokuje i njihov odnos prema vožnji, pa je polaganje za B kategoriju nešto kao vrsta obaveznog obrazovanja.

Za razliku od njih, devojčice dobijaju igračke kao aksesoar u lutkarskom okruženju i za njih je automobil stvar statusa, a sazrevanjem postaje dodatna potreba u sklopu životnih aktivnosti. Dok su teme automobila i vožnje gotovo redovne u adolescentskim druženjima dečaka, za devojčice se priča o automobilima uglavnom ima estetsku i statusnu konotaciju.

Proces ovladavanja veštinom upravljanja vozilom je mnogo lakši pripadnicima muškog pola budući da su i psihološki pripremljeniji načinom  odrastanja i formiranja ličnosti, dok je kod devojaka prisutan strah od nepoznatog, što uzrokuje i nesigurnost a time i  tremu zbog koje vrlo često padaju na ispitima iz vožnje.

Teorijski deo polaganja za B kategoriju, po podacima iz auto škola, devojke savladvanju uspešnije, dok je situacija sa ispitima iz vožnje drugačija. Za dečake je polaganje za vozačku dozvolu stvar sazrevanja, dok je za devojke u rangu simboličnog osamostaljivanja, i što je češće – potrebe koju nameću životne okolnosti.

Zbog ovoga se devojke češće odlučuju za polaganje vožnje nakon dvadesete godine, dok je kod muškaraca, u sve većem broju, punoletstvo vezano i za dobijenje vozačke dozvole.

Dama vozač

Iako se žene povode više instiktima u kritičnim situacijama u saobraćaju, činjenica je da ih prirodna opreznost navodi na to da u manjem broju budu vinovnice istih. Smisao za pedantnost i organizaciju koja je dominantnija kod ženskog pola odličan je saveznik ženama vozačima budući da ih upućuje na savesnije poštovanje propisa i pravila.

Takođe, saobraćajna kultura je na mnogo višem nivou kod pripadnica lepšeg pola. Iako se najveći broj žena opredeljuje za B kategoriju,  vozači autobusa, kamiona, građevniskih mašina i slično ističu da nema razlike u profesionalizmu njihovih malobrojnih koleginica.

Ovo i stoga što najveći broj žena na vožnju gleda kao na potrebu, u svakom smislu, dok muškarcima upravljanje motornim vozilima spada u kategoriju životnih zadovoljstava.

I dok je jedna od najvećih zamerki muškaraca vozača sporost dama na putevima, treba imati u vidu i majčinske instike. Naime, žena ne sme sebi dozvoliti da nepažnjom ugrozi nečiji život, budući da je po prirodi majka, zaštitinica koja je predodređena da brine o drugima kao i o sebi, i instiktivno se čuva brzine kojom bi mogla ugroziti živote drugih ljudi.