Malo istine, malo onoga što bi feministkinje nazvale smišljenim činom, u društvu se još uvek vuku recidivi (u nekim oblastima i te kako snažni) da žena treba da bude smerna, povučena, sa lepim manirima, da bira reči sa istom pažnjom kao i frizuru i cipele.

Koliko god pričali o muško ženskim odnosima na nivou društva, žene i u XXI veku moraju da budu zadovoljne time što imaju pravo glasa i pravo da rade. Šta god i kako god da se izmenilo u svesti prosečnog stanovnika još  uvek postoji šablon koji će, sigurno, vremenom iščileti, s tim da će to ići jako sporo i vrlo mučno.

Isto se dešava i kada je u pitanju spavaća soba i seksualni odnosi. Postoje stereotipi koji se hrane predrasudama i nije ni čudo što se sve više priča o razuzdanosti današnjih devojaka koje su navalentne, prve “startuju”, iniciraju seks, ruše tabue..Istine ima, ali šta ako je problem stidljivost sadašnjeg muškarca?

Šta kažu činjenice

Favorizovanje ženskog tela u javnosti koje je krenulo devedesetih prošlog veka i zakotrljalo se kao unosan biznis koji još ne posustaje, kao i nametanje idela lepote nije samo pogubno uticalo na žene koje se žale da ih danas više nego u srednjem veku društvo smatra predmetom. Muškarci su takođe stavljeni u nezgodan položaj jer većina, intimno, sebe pita: da li sam sposoban da zadovoljim baš takvu?

Ovo je dovelo do pojave da muškarci stereotipe o dominaciji odbace kao neprimenljive, a da se istovremeno okrenu nekim drugim stvarima- sportu, društvu, provodu sa prijateljima. Brojna istraživanja objavljuju rezultate u kojima muškarci misle da žene znaju i mogu sve u krevetu i da bi radije sa društvom na pivo nego da se dovijaju kako da spasu sliku dominantnog muškarca.

Činjenice govore i da su većina kupaca u seksi šopovima pripadnice lepšeg pola, različite dobi. Činjenica je i da žene robuju istim stereotipima i da, bez obzira na propagandu, i dalje u krevetu očekuju dominantnog muškarca. Rezultati anketa govore da muškarci za nijansu prednjače u broju nevinih u populaciji od 30-40 godina, a to je podatak koji govori u prilog njohovm odustajanju od uloge osvajača.

Kako prići a da ne pobegne

Savremena žena morala je da se prilagodi situaciji i da razvije čitav niz metoda na temu kako ohrabriti muškarca a da se pri tom ne oseti manje vrednim. Od prilaska radi upoznavanja, do spavaće sobe, žene tvrde da su morale da promišljaju na temu veštine da održe vezu, a da im se ne zalepi etiketa “kučke” koja vodi partnera na svilenom gajtanu.

Poseban problem su seksualni odnosi u kojima, prirodno, oboje očekuju zadovoljstvo. Čula su se neka mišljenja da su igre dominacije “prva pomoć” da se muškarac ne oseti manje vrednim, ali na duge staze i to gubi svoju i draž i efekat.

Deo žena je igricu okrenuo: masturbacija pred očima muškarca odlična je predigra, ali i način da se on oslobodi. Korišćenje vibratora uz podsticanje voajerizma mnogima je pomoglo. Uz ovakvu predigru, iniciranje doziranog razgovora i podsticanje partnera da se posluži vibratorom pre nego što sam krene u akciju, za većinu žena ne predstavlja problem.

Obostrano zadovoljavanje vibratorom, ili nekom drugom seksulanom igračkom iz šopa je tu da “olabavi” razmišljanja muške strane o vrednosti sopstvenog potencijala. Ovo donekle i objašnjava zašto su žene većinski kupci u seksi šopovima, i zašto u prodaji seksualnih igračaka dominiraju vibratori.

“Cilj opravdava sredstvo”- držeći se toga, žene današnjeg doba ne boluju toliko od stereotipa već razvijaju sopstvenu kreativnost u borbi protiv medijskog biznisa koji je od njih napravio predmet, a od muškarca pobegulju iz osporavanog, ali ipak, očekivanog dominantnog položaja.