Naslovi na temu žena vozača uglavnom se bave poređenjem umeća sa kolegama na drumu,  i tu počinje svojevrstan “rat” za čijeg pobednika ne postoje izgledi i koji se, gotovo bez izuzetka, prenosi na teren rodne ravnopravnosti. Ono što je dobra strana ovog “sukoba” jeste da su se iskristalisale činjenice koje objašnjavaju profil prosečnog vozača ženskog pola.

Šta kaže statistika

Upoređujujući podatke velikog broja studija o rodnoj ravnopravnosti u oblasti saobraćaja može se izvući zaključak da su skoro dve trećine vozača sa B kategorijom muškarci, a procent žena sa D i E kategorijom u velikom zaostatku o odnosu na kolege.

Velika je razlika i u procentu koji se odnosi na vlasništvo nad automobilima u kome dominiraju muški posednici. Žene se, u preko 95 procenata opredeljuju za polaganje za B kategoriju. a razlog za to je i malo učešće dama u poslovima za koje se traže druge kategorije. Ovo znači da žene na automobil i vožnju gledaju uglavnom kao na potrebu koja će im olakšati, ili unaprediti kvalitet obavljanja drugih poslova i životnih aktivnosti uopše.

Ono s čim se muškarci vozači moraju složiti jeste da  su žene oprezniji vozači, a u prilog tome govori i procent i struktura učešća žena u saobraćajnim nezgodama. Ne zanemarivši činjenicu da u saobraćaju ima manje žena učesnika, pogled na statitiku koja se tiče nezgoda govori o tome da su muškarci u daleko većem broju i vinovnici, na žalost i žrtve nesreća na putevima.

Podaci govore da je svaka 14-ta žrtva saobraćajnih nezgoda ženskog pola, a da žene u većem broju stradaju na mestu suvozača nego za volanom. Žene su i obazrivije i sporije na putevima, skoncentrisanije na vožnju i saobraćajnu signalizaciju, a u daleko manjem procentu su pod uticajem alkohola ili narkotika od njihovih kolega.

Ono što je činjenica jeste i da u manjem procentu polažu vozački ispit iz prvog puta, i da im treba više vremena za usvajanje znanja, kao i ovladavanje veštinom upravljanja vozilom.

Odlučila sam da polažem vozački

Razlika u motivima za polaganje vozačkog ispita između muškraca i žena određena je i karakteristikama polova, ali i kasnije, u velikom procentu, opredeljuje način ponašanja u saobraćaju. Prve igračke koje će dobiti dečaci su vozila i to se nastavlja tokom detinjstva što uzrokuje i njihov odnos prema vožnji, pa je polaganje za B kategoriju nešto kao vrsta obaveznog obrazovanja.

Za razliku od njih, devojčice dobijaju igračke kao aksesoar u lutkarskom okruženju i za njih je automobil stvar statusa, a sazrevanjem postaje dodatna potreba u sklopu životnih aktivnosti. Dok su teme automobila i vožnje gotovo redovne u adolescentskim druženjima dečaka, za devojčice se priča o automobilima uglavnom ima estetsku i statusnu konotaciju.

Proces ovladavanja veštinom upravljanja vozilom je mnogo lakši pripadnicima muškog pola budući da su i psihološki pripremljeniji načinom  odrastanja i formiranja ličnosti, dok je kod devojaka prisutan strah od nepoznatog, što uzrokuje i nesigurnost a time i  tremu zbog koje vrlo često padaju na ispitima iz vožnje.

Teorijski deo polaganja za B kategoriju, po podacima iz auto škola, devojke savladvanju uspešnije, dok je situacija sa ispitima iz vožnje drugačija. Za dečake je polaganje za vozačku dozvolu stvar sazrevanja, dok je za devojke u rangu simboličnog osamostaljivanja, i što je češće – potrebe koju nameću životne okolnosti.

Zbog ovoga se devojke češće odlučuju za polaganje vožnje nakon dvadesete godine, dok je kod muškaraca, u sve većem broju, punoletstvo vezano i za dobijenje vozačke dozvole.

Dama vozač

Iako se žene povode više instiktima u kritičnim situacijama u saobraćaju, činjenica je da ih prirodna opreznost navodi na to da u manjem broju budu vinovnice istih. Smisao za pedantnost i organizaciju koja je dominantnija kod ženskog pola odličan je saveznik ženama vozačima budući da ih upućuje na savesnije poštovanje propisa i pravila.

Takođe, saobraćajna kultura je na mnogo višem nivou kod pripadnica lepšeg pola. Iako se najveći broj žena opredeljuje za B kategoriju,  vozači autobusa, kamiona, građevniskih mašina i slično ističu da nema razlike u profesionalizmu njihovih malobrojnih koleginica.

Ovo i stoga što najveći broj žena na vožnju gleda kao na potrebu, u svakom smislu, dok muškarcima upravljanje motornim vozilima spada u kategoriju životnih zadovoljstava.

I dok je jedna od najvećih zamerki muškaraca vozača sporost dama na putevima, treba imati u vidu i majčinske instike. Naime, žena ne sme sebi dozvoliti da nepažnjom ugrozi nečiji život, budući da je po prirodi majka, zaštitinica koja je predodređena da brine o drugima kao i o sebi, i instiktivno se čuva brzine kojom bi mogla ugroziti živote drugih ljudi.