Oporavak nakon operacije dojke razlikuje se od osobe do osobe i zavisi od vrste zahvata, opšteg zdravstvenog stanja i toga da li su tokom operacije uklanjani limfni čvorovi ili je urađena rekonstrukcija. Nakon mastektomije bez rekonstrukcije mogu se koristiti privremene, a kasnije i trajne grudne proteze, koje pomažu da se nadoknadi oblik cele dojke ili njenog uklonjenog dela.

Operacija dojke može podrazumevati uklanjanje samo promene i dela okolnog tkiva, uklanjanje cele dojke, zahvat na limfnim čvorovima ili rekonstrukciju pomoću implantata ili sopstvenog tkiva. Zbog toga ne postoji jedan vremenski okvir oporavka koji važi za sve pacijentkinje. Nakon poštedne operacije povratak lakšim aktivnostima često je brži, dok oporavak posle mastektomije i rekonstrukcije može trajati duže.

Prvi dani nakon operacije dojke

Neposredno nakon operacije pacijentkinja se prati u bolnici ili se, kod manjih zahvata, otpušta kući istog dana. Dužina boravka zavisi od obima operacije, vrste anestezije, opšteg stanja i toga da li je obavljena rekonstrukcija.

U prvim danima uobičajeni su bol, zatezanje, otok, modrice, umor i smanjena pokretljivost ramena. Deo kože na grudima ili u predelu pazuha može biti utrnuo, naročito ako su uklanjani limfni čvorovi. Kod nekih pacijentkinja osećaj se postepeno vraća, dok određena promena osetljivosti može ostati trajna.

Bol se najčešće kontroliše lekovima koje propiše lekar. Terapiju treba uzimati prema dobijenom uputstvu, a ne čekati da bol postane veoma jak. Pacijentkinja treba da dobije jasne informacije o nezi rane, tuširanju, promeni zavoja i aktivnostima koje su dozvoljene.

Da li se nakon operacije postavlja dren?

Nakon mastektomije, uklanjanja limfnih čvorova ili rekonstrukcije hirurg može postaviti jedan ili više drenova. To su tanke cevčice koje odvode krv i tkivnu tečnost iz operisanog područja u malu posudu.

Dren se najčešće uklanja kada se količina tečnosti dovoljno smanji. Nekada pacijentkinja odlazi kući sa drenom, pa dobija uputstvo kako da ga čuva, prazni posudu i prati količinu tečnosti.

Mesto drena i operativnu ranu treba kontrolisati prema savetu medicinskog osoblja. Dren se ne sme vući, savijati niti samostalno uklanjati. Naglo povećanje količine tečnosti, neprijatan miris, jače crvenilo ili curenje oko cevčice treba prijaviti lekaru.

Kako se neguje operativna rana?

Rana treba da ostane čista i zaštićena u skladu sa uputstvima hirurga. Neke rane se zatvaraju koncima koji se sami razgrađuju, dok se drugi konci ili kopče uklanjaju tokom kontrole.

Blaga osetljivost, zatezanje i manji otok mogu biti očekivani. Međutim, potrebno je javiti se lekaru ako se pojave:

• temperatura ili drhtavica;
• pojačano crvenilo i toplota kože;
• naglo povećanje bola ili otoka;
• gnojni sadržaj ili neprijatan miris iz rane;
• razdvajanje ivica rane;
• obilnije krvarenje ili novo curenje tečnosti.

Nakupljanje bistre tečnosti ispod kože naziva se serom, dok je hematom nakupina krvi. Obe pojave mogu nastati nakon operacije dojke i ponekad zahtevaju pregled ili pražnjenje.

Koliko traje oporavak nakon operacije dojke?

Nakon poštedne operacije mnoge pacijentkinje mogu da se vrate većini uobičajenih aktivnosti za približno dve nedelje, mada tempo zavisi od obima zahvata i individualnog oporavka. Nakon mastektomije zarastanje rane često traje oko šest do osam nedelja, dok osećaj u grudima, pazuhu i ruci može da se menja još nekoliko meseci.

Oporavak nakon rekonstrukcije obično traje duže. Rekonstrukcija implantatom najčešće zahteva kraći boravak i oporavak od rekonstrukcije sopstvenim tkivom. Operacija režnjem podrazumeva i drugo operativno mesto, na primer na stomaku ili leđima, zbog čega je oporavak zahtevniji.

Navedeni rokovi su okvirni. Pacijentkinja ne bi trebalo da poredi svoj napredak sa drugim osobama niti da forsira povratak aktivnostima samo zato što je prošao određeni broj nedelja.

Pokretanje ruke i vežbe nakon operacije

Posle operacije može se javiti ukočenost ramena i ograničeno podizanje ruke. Kontrolisane vežbe pomažu da se sačuvaju pokretljivost i funkcija ruke, ali njihov početak i intenzitet moraju biti usklađeni sa preporukom hirurga ili fizioterapeuta.

U početku se obično izvode blagi pokreti prstiju, šake, lakta i ramena. Vežbe ne treba da izazivaju jak bol, naglo zatezanje rane ili pogoršanje otoka. Američko udruženje za borbu protiv raka navodi da vežbe tokom meseci nakon operacije mogu doprineti vraćanju pokretljivosti, uz preporuku da se poteškoće prijave medicinskom timu i po potrebi uključi fizioterapeut.

Teže predmete, intenzivno vežbanje i nagle pokrete ne treba uvoditi dok hirurg to ne odobri. Posebno je važno pratiti preporuke kada je urađena rekonstrukcija ili uklanjanje limfnih čvorova.

Koji grudnjak se nosi nakon operacije?

Nakon operacije obično se preporučuje mekan grudnjak bez žice, koji ne pritiska ranu i pruža udobnu potporu. Posle rekonstrukcije lekar može preporučiti specijalan postoperativni ili sportski grudnjak, nekada i tokom dana i noći. Tačan period nošenja razlikuje se u zavisnosti od zahvata i hirurške tehnike.

Grudnjak ne sme da se useca, trlja o ožiljak ili stvara jak pritisak. Modeli koji se kopčaju napred mogu biti praktičniji u periodu kada je pokretljivost ruke ograničena.

Grudnjake sa žicom uglavnom treba izbegavati dok rana i ožiljak ne zarastu i dok lekar ne potvrdi da su bezbedni za nošenje.

Kada mogu da se koriste grudne proteze?

Ako je odstranjena cela dojka ili njen veći deo bez neposredne rekonstrukcije, može se koristiti spoljašnja proteza. Neposredno posle operacije obično se bira lagana i mekana privremena proteza koja se stavlja u odgovarajući grudnjak. Takav model ne bi trebalo da stvara pritisak na svežu ranu.

Trajna silikonska proteza najčešće se bira tek kada rana zaraste i otok se povuče. To je često približno šest do osam nedelja nakon operacije, ali termin može biti pomeren ako i dalje postoji otok ili ako se sprovodi radioterapija.

Grudne proteze postoje u različitim veličinama, oblicima i težinama. Pravilno izabrana proteza treba da bude udobna, da odgovara drugoj dojci i da ne opterećuje rame ili ožiljak. Izbor je najbolje obaviti nakon stručnog merenja.

Otok ruke i rizik od limfedema

Ako su tokom operacije uklonjeni ili oštećeni limfni čvorovi, može se razviti limfedem, odnosno nakupljanje limfne tečnosti u ruci, šaci, dojci ili grudnom košu.

Znaci mogu uključivati osećaj težine, zategnutost kože, otok, manju pokretljivost i utisak da su odeća, rukav ili nakit tesniji nego ranije. Novi ili sve izraženiji otok treba prijaviti lekaru, jer rana procena olakšava kontrolu simptoma.

Svakodnevno kretanje i vežbe koje je odobrio stručnjak mogu doprineti funkciji ruke. Kompresivni rukav ne treba kupovati i koristiti nasumično, već prema preporuci zdravstvenog radnika koji procenjuje limfedem.

Kada su dozvoljeni vožnja, posao i fizičke aktivnosti?

Za vožnju je potrebno da pacijentkinja može bez bola da veže pojas, okrene volan, pogleda preko ramena i brzo reaguje u slučaju opasnosti. Ne sme da vozi dok uzima lekove koji izazivaju pospanost ili usporavaju reakcije.

Povratak na posao zavisi od vrste posla. Osoba koja radi za računarom može se vratiti ranije nego neko ko podiže teret, radi rukama iznad glave ili obavlja fizički zahtevne zadatke.

Hodanje se najčešće podstiče od ranog perioda oporavka, u skladu sa stanjem pacijentkinje. Trčanje, plivanje, trening snage i podizanje tereta uvode se postepeno i tek nakon kontrole.

Emocionalni oporavak je takođe važan

Operacija dojke može uticati na sliku o telu, samopouzdanje, raspoloženje i osećaj ženstvenosti. Reakcije mogu uključivati tugu, strah, ljutnju, olakšanje ili zabrinutost zbog daljeg lečenja. Sve ove emocije mogu se smenjivati.

Podrška porodice i prijatelja može biti dragocena, ali razgovor sa psihologom, psihoonkologom ili grupom podrške nekim pacijentkinjama pruža dodatnu pomoć. Spoljašnja proteza ili rekonstrukcija mogu doprineti osećaju ravnoteže i sigurnosti, ali odluka o njihovom korišćenju je lična.

Kontrole i nastavak lečenja

Nakon operacije zakazuje se kontrola na kojoj lekar pregleda ranu, saopštava patohistološki nalaz i razgovara o daljem lečenju. U zavisnosti od dijagnoze, mogu biti preporučene radioterapija, hormonska terapija, hemioterapija ili druga terapija.

Na kontrolu treba poneti spisak pitanja i zabeležiti nove simptome. Novi čvor, promena kože, pojačan otok, trajni bol ili curenje iz operisanog područja zahtevaju obraćanje lekaru.

Zaključak

Oporavak nakon operacije dojke obuhvata zarastanje rane, kontrolu bola, postepeno vraćanje pokretljivosti ruke i prilagođavanje svakodnevnim aktivnostima. Nakon manjih zahvata oporavak može biti relativno brz, dok mastektomija, uklanjanje limfnih čvorova i rekonstrukcija zahtevaju više vremena.

Mekani grudnjaci, privremene i trajne grudne proteze, pravilno odabrane vežbe i redovne kontrole mogu olakšati ovaj period. Najvažnije je slediti individualna uputstva hirurga, jer se preporuke razlikuju prema vrsti operacije. Pojava temperature, naglog otoka, jačeg bola, crvenila, curenja iz rane ili otežanog disanja zahteva brz kontakt sa lekarom.